ŽIVOT JE MORE

21 Okt, 2007

I MISLIM SE...

Generalna — Autor gaga13 @ 10:23

     mogao bih biti snužden zbog mnogih stvari u životu. Zbog svega ružnog što je bilo, što jeste i što bi moglo biti. Ništa lakše no tražiti dlaku u jajetu. U nesavršenom svetu, živimo kao nesavršeni ljudi. A ja sam samo jedan običan čovek. Sad me ima, za čas me nema više.

Koliko je samo teže videti sreću od tuge. Koliko je samo lakše dići ruke nego ih staviti u gard. Biti tužan nad svojom sudbinom nego učiniti nešto da se promeni.


A ja, ne dižem ruke nikada, stojim čvrsto u gardu. Borim se za sreću. Pa, koliko je, bre, lepše kada izboriš nešto sopstvenim umećem i svojom snagom! Ja sam borac koji obožava da osvoji nešto umesto da mu bude poklonjeno.

Na kraju krajeva, tuga i bol su zagarantovani. Dovoljno je predati se. Zar to treba umeti? Zar za to treba biti sposoban!?

I zato, ne mogu da budem tužan, ma ne smem da budem tužan! Ni onda kada naidju loši dani. Pogotovo tada!


Komentari

  1. rešenje=ružičaste naočare+bokserske rukavice, svakako je teže, ali i sladje, čini mi se da ponekad stojim iza svake reči koju si napisao iako po prirodi nisam borac.
    Prijatno!

    Autor domacica — 21 Okt 2007, 10:31

  2. Ili kako I. Andrić kaže:
    "Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živjeti."

    Dozvoljavamo sebi da nas obuzme tuga, da pokleknemo..ne odredimo valjda prioritete, ne procjenimo značaj...
    Život nas nauči. I zato, kao i ti, ja ne odustajemm:)

    Autor zaboravi — 21 Okt 2007, 10:43

  3. ja ovo shvatila kao poruku bas meni upucenu...pa reko',da ti odgovorim...i da objavim svima da sam resila da se borim za srecu...zamislih se....:*

    Autor tuzna — 21 Okt 2007, 12:53

  4. Dobro motivise:)

    Autor bubi — 21 Okt 2007, 16:02

  5. Na kraju krajeva, tuga i bol su zagarantovani. Dovoljno je predati se. Zar to treba umeti? Zar za to treba biti sposoban!?
    Uh sjajno si ovo napisao da ne ispadnem pretenciozan ali kao da si pisao o meni ili bolje o stvarima u zivotu kako
    ja gledam na njih,sjajno,i to jeste tako, sve kao sto pise od reci do reci.Pozdrav

    Autor scgoran — 21 Okt 2007, 16:24

  6. Ne znam sta da ti kazem.. Ima dana kada osecam da sam "pala sa Marsa" da ne pripadam ovakvom svetu, ovakvom vremenu, ovakvim prioritetima. I onda me obuzme neka tuga.. Kao da mi je jako tesko pronaci nekoga ko iskreno zeli drugome dobro. Bez kalkulacija, interesa, zavisti?

    Stvarno ne znam kako smo dosli ovde gde smo?

    Ili sam ja suvise dugo imala roze naocare?

    Autor altamoda — 22 Okt 2007, 19:51


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs